Noći što bolno dišu
i u mislima traže posljednje zrno nade
koje im nebeski glas dade.

Otvori oči, pogledaj strahotu
što učiniše sebi na sramotu.

Srušiše krovove, zidove
uništiše sve što nam nešto znači,
Uzeše kao da je njihovo,
ali ne znadoše da smo jači.

Ne znadoše da nosimo u sebi ljubav
kojom ljubimo naše blago
i bez obzira što im  nije drago
borimo se kao braća
s nadom u srcu da će shvatiti jednog dana:
„Svako zlo se zlome vraća.“

Mihaela Šarec