Vukovar

Noći što bolno dišu
i u mislima traže posljednje zrno nade
koje im nebeski glas dade.

Otvori oči, pogledaj strahotu
što učiniše sebi na sramotu.

Srušiše krovove, zidove
uništiše sve što nam nešto znači,
Uzeše kao da je njihovo,
ali ne znadoše da smo jači.

Ne znadoše da nosimo u sebi ljubav
kojom ljubimo naše blago
i bez obzira što im  nije drago
borimo se kao braća
s nadom u srcu da će shvatiti jednog dana:
„Svako zlo se zlome vraća.“

Mihaela Šarec

Jedna misao o “Vukovar

  1. janja mikulić

    Draga Mihaela,
    čestitam, poetska duša, mislim na pjesmu – Vukovar
    samo hrabro,
    pozdrav,
    Janja

    Odgovori

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.