Na raskršću stojim i vičem
povorci svoje braće.
Pokazujem putove kraće
i ime Gospoda kličem.
Odlaze. Na ustima smijeh.
U očima poruga trepti.
Nutrina im dahće i hlepti
za onim, što za me je – grijeh.
Na raskršću putova stojim
pogružen, nijem i sam.
Kraj mene bešćutni kâm.
Grlim ga kvasim…
Brojim te duge časove studi.
Onda – hroptaj se ludi
nesavladiv u meni budi
za povorkom minulih ljudi
Joso Benac